Jedan od „ljudi sa Trga" i prvih „inline skater“-a u Srbiji, ali i jedan od članova nekadašnjeg Venus radija, danas je uspešan nezavisni „event“ producent, koji je u svojoj dosadašnjoj karijeri organizovao veliki broj raznovrsnih događaja i kampanja iz svih sfera života.

Može mu se pripisati osnivanje festivala "Svi kao jedan", kao i niz koncerata koji su mnogima od nas ostali u sećanju, ali i u srcu. Njegov poslednji veliki projekat je RETROSPEKTAKL, događaj koji se svakako može opisati kao putovanje kroz poslednjih 20 godina elektronske muzike na alternativnoj sceni Beograda.

Kao i sa svim našim dosadašnjim vodičima i sa Petrom smo popričali na temu Beograda, alternative i svega što čini deo alternativnog beogradskog duha.

Petar, kao jedan veliki lokal-patriota, dečko sa Banovog Brda, za polaznu stanicu odabrao je Ski Stazu na Košutnjaku, mesto u Beogradu na koje, kako kaže, najduže dolazi.

A tamo? Pogled „od milion dolara“.

PB: Ćao. (osmeh) Rođen sam na Banovom Brdu, i ceo svoj život sam proveo na Čukarici. Samim tim, nekako, od kako sam svestan sebe, dolazim ovde. Kada mi neko pokaže kadar pogleda sa „Staze“, a prosto moram da kažem da je to, prema mom mišljenju, jedan od najlepših pogleda u gradu. Taj kadar me podseća na sve godine koje sam proveo ovde. Pravo jedno more emocija i sećanja.

Dolazio sam ovde sa svim svojim prijateljima, kumovima, porodicom. Ovde sam doživeo najrazličitije situacije, ali uvek je tu bilo prisutno neko druženje. Jedan od najupečatljivijih momenata koje sam ovde doživeo ovde, je bio koncert DarkwoodDub-a, 2004. ili 2005. godine. To je možda bio njihov najlepši koncert u Beogradu. Koncert se odigrao u večernjim časovima, a bina je bila postavljena frontalno, međutim nije imala „leđa“, tako da je iza benda pucao pogled na grad.  VAAAUUUUUU!!!

Ovo je jedno od retkih mesta u Beogradu gde mogu da dođem sam. I da budem potpuno okej sa tim da mi ne treba niko. Beograd i ja.

PB: Kako nije alternativa? Ovo je čista alternativa gradu. Pogledaj ispred sebe – GRAD. A mi smo u šumi. Tu je reka. (smeh) Ovde potok. Ovde cvet. Gde god da pogledaš oko tebe je urbano tkivo, blokovi, Dedinje. U gradu je, ali nije grad.

Svi stranci koje sam ikada doveo ovde, a moram da priznam da sam ih dosta doveo, svi su bili oduševljeni. Nije lokal taj koji je alternativa. Već pozicija.

Naprosto ZEN.

Zaista, ovde je moguće sedeti satima zagledan u grad. Vreme koje mi ovog puta nemamo, definitivno je vreme koje bi svako trebalo sebi da priušti. Sa tim u mislima, nastavljamo gradsku „šetnju“. Puni elana i tema za razgovor.

Sledeća destinacija, možda na prvi pogled pomalo neobična. Zgrada BIGZ-a. Kroz decenije, ovaj objekat je menjao stanovnike, ali, nekako se čini, lice nikada. 

PB: Bigz je zgrada zaštićena od strane Zavoda za zaštitu spomenika. Pored toga, Bigz je jedna velika siva zgrada koju ja do 2002. godine nisam primećivao uopšte. To je bila jedna masa sivila pored kojeg sam prolazio svaki dan, i što je najgore, nisam ni znao šta je. Uvek mi je delovala potpuno neprivlačno i neinteresantno. (smeh) Bigz je nalik na film Monti Pajtona, kada, na početku, jedna birokratska zgrada sa kraja 19-og veka odluči da se otisne u gusare i otrgne se iz betona, zaplovi i postane gusarski brod. (smeh) Da, podjednako besmisleno kao i uostalom i ostali radovi Monti Pajtona. Ali ovo je baš ta zgrada.

Zgrada Bigz-a počinje da živi 2003. godine kada se u nju useljava Venus radio. Postaje okosnica beogradske underground alternative i regrutni centar za urbanu populaciju Beograda. Venus radio je bio prvi sadržaj u ovoj zgradi koji nije imao veze sa izdavaštvom, štampom i birokratijom.

Ceo koncept Venus radija je tada bio, nazovimo, suicidan, jer se na njemu puštala samo i isključivo elektronska muzika. I pored toga, Venus radio je procvetao u narednih godinu do dve. Sledeća stvar koja se desila je prebacivanje cele DJ scene u zgradu Bigz-a. To je bio period kada je elektronska muzika i dalje bila poprilično underground, a gradska alternativna scena se uglavnom bazirala na „rock and roll“ muzici koja se puštala na SKC radiju, radiju B92, Studiu B i tako dalje. Okej, ove stanice su jednim delom puštale i elektronsku muziku. Ali Venus radio je bio baš isključiv. Nikada se to nije desilo ni pre niti posle.

Najiskrenije, meni je Venus radio, zgrada Bigz-a i sve čto se tada ovde dešavalo, jedan od najlepših perioda u životu. Sećam se kauča na krovu, sa pogledom koji se ne može opisati. Kao u nekom američkom filmu Kevina Smita. I nekako, svi su tu, svi bitni i nebitni iz tog alternativnog sveta. (smeh) Naravno, osećali smo se kao da je ceo svet bio naš. Uostalom, kada pogledaš sa krova Bigz-a, Beograd ti je zaista pod nogama.

To je bio početak lavine koja je krenula i za koju smo svi mi, učesnici, mislili da će napraviti super promene u Beogradu i da ćemo stvarno postati Novi Berlin. To je zaista izgledalo toliko izvesno u tom momentu. Tokom te lavine, u Bigz-u su počeli da se otvaraju studiji za muzičku produkciju, studiji za probe. Nastić i Milićević su otvorili svoj studio ovde. Počeli su da se otvaraju kafići i klubovi. Umalo da zaboravim, Urban Bug je nastao ovde! (smeh)

Bigz je tada ozbiljno pretio da postane država u državi, ali nažalost to se nije desilo. Međutim, energija koja se ovde formirala je, na sreću, bila dovoljna da alternativa preživi sve udarce koji su usledili.

Bigz je jednostavno kolevka alternative koja je u Beogradu na sceni danas. Bio otvoren ili zatvoren, to se neće promeniti.

Kako je danas u zgradu Bigz-a zabranjen ulaz, osim za formalne posete, nismo bili u mogućnosti da se popnemo do starih prostorija Venus radija. Još jedno od zakatančenih kultnih beogradskih mesta, ali ljudi pamte.

Sa Mostarske petlje uputili smo se ka centru. Destinacija - donji Kalemegdan, Barutana. Sigurna sam da nikome (punoletnom) ne treba neko posebno objašnjenje ZAŠTO je ona na alternativnoj beogradskoj mapi, ali je baš zbog toga idealno mesto da malo popričamo o alternativnom duhu Beograda danas.

PB: Barutana. Šta reći? To je definitivno tvrđava beogradskog klabinga. Bilo je tu i drugih kultnih mesta, i siguran sam da ih je neko već pomenuo (smeh), ali ovo je baš specifično. Prosto je fascinatno šta se sve tu dešavalo, kakve su se sudbine tu prepletale. Pri tom govorim o periodu kroz vekove, ne samo poslednjih decenija. Lagumi, ratovi, straže...a danas tu đuskaju neki klinci uz elektronsku muziku. Potpuno suludo.

Pri tom, nije ispravno Barutanu deklarisati isključivo kao mesto za „clubbing“. Svašta se ovde dešavalo - izložbe, predstave. Moji radni počeci tokom studentskih dana me, takođe, vezuju za Barutanu. Radio sam u scenografiji na filmskom setu. Sećam se, prvi radni dan - lokacija Barutana. Bio sam presrećan. A nakon toga i bolestan dve nedelje, jer sam u sred leta, na 40 stepeni, unosio cigle u prostorije Barutane. Kad kažem prostorije Barutane mislim na lagume ispod tvrđave u kojima je 16 stepeni. Razboleo sam se sutradan.

Barutana je jedno vreme bila zatvorena. Sudbina koja se desila mnogim mestima. Međutim, na oduševljenje svih, ponovo je proradila. Neverovatno, ali ipak moguće.

Na kraju moram reći da sam siguran da je ovo jedinstveno mesto u Beogradu kada je kulturni život u pitanju. Kao i da je ovo mesto koje mora da poseti svaki mladi stranac ako dolazi u Beograd. Naprosto „It’s a must!“. Barutana je tradicija beogradske alternative.

Uskočili smo u MINI i krenuli na drugu stranu reke. Skoro pa preko puta Barutane nalazi se naša sledeća stanica. Beogradski skejt park.

PB: Moja prva sećanja vezana za rolere su sa „Vuka“, „Trga“ i platoa ispred Filozofskog fakulteta. Nekoliko godina nakon tih početaka se otvorila rampa na Sajmu. Roleri su tada ušli na mala vrata u Beograd, devedeset i neke godine. Svi ti ljudi koji su se tada okupljali tamo, bilo da su vozili skejt ili rolere, sada su već gradske legende. Malo ljudi zna da je sama podloga za celu tu priču napravljena još krajem 80-ih godina, u to vreme je postojala jaka „underground“ scena „break dance“-a, kao i „graffiti“ scena. U Beogradu postoje grafiti iz tog perioda, koji kao da su „ispali“ iz Njujorka, samo je sve to bilo toliko alternativno, da naprosto ljudi nisu bili osvešćeni u tom pravcu. Početkom 90-ih rolerima se bavila mala „probrana“ gradska ekipa, a kroz godine broj se, naravno, samo povećavao.

Smešno mi je kada se setim. Mnoge odevne predmete, koji su tada u svetu bili potpuno „in“, mi smo sami pravili, jer nismo imali gde da ih nabavimo. Baš smo se istinski trudili da budemo u „fazonu“, iako je Srbija bila pod sankcijama. (smeh)

Kada je grad odlučio da na mestu rampe gradi neki objekat, kako to obično biva, sprave smo seljakali po svim mogućim i nemogućim lokacijama u gradu, dok je to bilo iole izvodljivo.

Smatram da svaki veliki grad treba i mora da ima skejt park. Jedan od pokazatelja i indikatora da je neki grad metropola jeste razvijena scena ekstremnih sportova. Beograd je 2000-ih imao već dosta razvijenu tu scenu, otvorio se i prvi skejt šop, međutim nije postojao skejt park. Bar ne više.

Jednog dana smo sedeli u tom „sjekt šopu“, koji nam je postao glavno mesto okupljanja, kada je ušla jedna moderna mlada žena sa željom da sestriću kupi skejt. Naravno, svi smo joj oduševljeno pomogli oko kupovine i sve je bilo gotovo za pet minuta, a onda je usledilo pitanje „Momci, a gde može on da se vozi?“

Pa nigde.

Ispostavilo se da je ta dama bila više nego sposobna i ubrzo zatim tadašnja gradska vlast odvojila je zemlju i dala novac za skejt park.

Kroz godine su se u skejt parku održavale različite manifestacije, od takmičenja, preko festivala koje sam ja organizovao, koncerata, radionica, baš baš svašta.

Jedna od lepih priča koja je vezana za izgradnju ovog skejt parka je da se baš ta ista dama, udala za glavnog inženjera i specijalistu za skejt parkove, koji je u Srbiju došao kao konsultant. Tada su se i upoznali. Nakon toga su izgradili još 22 skejt parka po regionu. Beograd je bio pokretač cele te lavine.

Ipak, moram da ukažem i na drugu stranu novčića. Danas, umesto da ovo bude mesto na koje će Beograd i Beograđani da budu ponosni i gde će da se okupljaju neki „kul“ klinci, ovde se noću skupljaju raznorazni „nereprezentativni“ ljudi.

Nažalost, beogradski skejt park je na putu da završi na isti način kao i mnoga mesta alternativnog tipa u Beogradu - ili će potpuno propasti i ostati takav, ili će biti stavljena „brava“, što u ovom slučaju verovatno znači njegovo potpuno ukidanje.

Ostaje nada da će naći način da ga presele, a ne da ga zauvek uklone.

Dok smo mi sedeli na jednoj od sprava u skejt parku, iza nas je par tinejdžera isprobavalo nove trikove na rampi, te verujemo da ipak postoji nada i da postoje ljudi koje ovakva vrsta sporta, a negde i načina života, zanima. Samim tim postoji i vera da Beograd neće izgubiti skejt park.

Naša sledeća stanica: Daska i veslo.

Konačno ćemo popiti kafu! (smeh)

PB: Daska i Veslo je jedno potpuno novo i drugačije mesto u gradu koje okuplja, za nijansu alternativniju ekipu, al ne alternativnu u smislu skejt parka. (smeh) To su ljudi koji vole reku, al ne i sva ta „mainstream“ mesta kojih je grad leti prepun.

Daska i veslo, s obzirom na svoj koncept, nalazi se na jednom potpuno neočekivanom mestu. Nalazi se na šetalištu ispred Hotela Jugoslavija, gradskoj poziciji poznatoj po potpuno drugoj vrsti splavova. Celu priču je započeo izvesni Zoran, koji je u Beograd zapravo i doneo tu novu kulturu egzotičnih sportova na vodi. Mislim da nema potrebe previše da vam pričam o tome, jer slika govori hiljadu reči. Daska i Veslo su definitivno jedna gradska oaza na kojoj, pored SUP-a (Standup paddleboarding) koji je verujte mi potpuni ZEN i moje najveće otkriće ove godine, možete da pojedete i sjajnu klopu i slušate neku mnogo „kul“ muziku. I ljudi, na reci ste.

Mogu još puno da vam pričam o SUP-u, bilo o tome da ga voziš u društvu, bilo da se odlučiš da ga voziš sam i da se malo sam sa sobom ispričaš, ali mislim da je najbolje da ga ipak probate. Zato sam negde i odabrao da se naše današnje druženje završi ovde.

Ljudi. Morate da probate!

Zaista, sjajna odluka! I sjajan kraj ove naše beogradske avanture!

Početak je bio u strogom centru grada, uz lepe gradske priče, sa Markom Basarovskim, a kraj na reci, dok ispijamo sok uz zalazak sunca i borbu ko će prvi da proba SUP!

Jedino što možemo dodati jeste da ako poznaješ neke super kul ljude koji mogu da te provedu kroz Beograd, posebno ovaj alternativni, koji će ti usput ispričati poneku gradsku legendu, u Beograd, zaista možeš da se zaljubiš.

U nadi da naša priča ipak neće završiti sada i ovde, prepuštamo se reci i uživanju.