Naša alatka za upravljanje vašim odobrenjima za korišćenje kolačića je trenutno isključena. Iz tog razloga su određene funkcionalnosti koje zahtevaju vašu saglasnost za korišćenje kolačića potencijalno nedostupne.
MINI U AKCIONOM FILMU "THE ITALIAN JOB"
Automobili u filmovima najčešće imaju tri vrste uloga. Često predstavljaju rekvizit koji pomaže da se definiše lik ili scena. S druge strane, ponekad imaju i aktivniju ulogu, kao što je to imao MINI u čuvenoj poteri sa Metom Dejmonom i Frankom Potente u filmu „Bornov identitet“ iz 2002. godine.
MINI Mayfair iz 1989. koji Džejson Born vozi možda nije u najboljem stanju, ali to samo doprinosi uzbuđenju dok on samouvereno krivuda uskim prolazima i stepeništima.
Međutim, postoje i oni filmovi gde je sam automobil zvezda filma. Tako je klasični MINI imao mnogo uloga, ali nijedna nije bila toliko istaknuta kao u filmu „The Italian Job“ iz 1969. godine. Zato je bilo očekivano da novi MINI prvi put nastupi kao zvezda u verziji tog klasičnog filma o pljački iz 2003. godine.
Naravno, to nije bio prvi novi MINI koji je debitovao u nekom popularnom filmu, jer je to prethodno učinio MINI u bojama britanske zastave u filmu „Ostin Pauers Goldmember“ iz 2002. godine.
Pored legendarnih glumaca u filmu „The Italian job“ Marka Valberga, Šarliz Teron i Džejsona Statama, MINI je takođe dobio zapaženu ulogu, koju je kritičar Džo Morgenstern iz Wall Street Journal-a u to vreme nazvao „najboljom reklamom za automobil svih vremena“.
Vožnja MINI-ja kroz kanal u Los Anđelesu, silazak niz stepenice u metro, krivudanje uskim podzemnim lavirintom, vatreni obračun sa negativcima koji voze motocikle i jurnjava prema helikopteru ispod nadvožnjaka na autoputu – sve je to stalo u samo jedan dan posla.
Mada publika vidi samo tri MINI-ja koja izvode kaskaderske scene (crveni, plavi i beli MINI Cooper), tokom produkcije korišćena su zapravo 32 vozila. Pri ruci je ujedno bila i ekipa za popravke kako bi odmah sređivala oštećene MINI-je koji su korišćeni za snimanje akcionih scena.
Zanimljiva je činjenica da su ih uglavnom vozili glumci umesto kaskadera. Mark Valberg, Džejson Statam i Šarliz Teron proveli su više nedelja u školi vožnje kako bi mogli sami da izvode većinu svojih kaskaderskih scena.
Prema rečima producenata i drugih glumaca, među njima je najbolje vozila Šarliz Teron, koja je bila prilično zadovoljna onim što je uspela da izvede, rekavši za zaokret u rikverc za 180° stepeni: „Time se najviše ponosim, jer sam uspela svaki put, a da pritom nikoga nisam ubila. Zbog toga sam bila veoma srećna.“
Iskustva Marka Valberga nisu bila toliko trijumfalna, jer je priznao da je posle prvih 10 minuta vožnje, morao u njemu da povrati. Nije bolje prošao ni na mestu suvozača. Režiser je zapravo morao da odbaci scenu u kojoj on sedi kraj Šarliz Teron, pošto mu je neprestano bilo muka od svih tih iznenadnih zaokreta.
Pošto je svaka kaskaderska scena izvedena praktično, nimalo ne čudi to što su MINI-ji morali da budu modifikovani u skladu sa onim što je bilo potrebno za snimak. Veoma uobičajena modifikacija kroz koju prolaze automobili u filmovima jeste dodavanje drugog volana.
Tu kvalifikovani vozač-kaskader sedi i vozi automobil dok se, naravno, uopšte ne vidi na ekranu. Glumac na sedištu vozača samo povremeno kontroliše vozilo dok glumi svoju scenu. S druge strane, bilo bi zaista teško izvesti kaskadersku scenu i pritom savršeno odglumiti dijalog, pa se otud sve vreme koristi ovaj metod.
Za vreme produkcije, ekipa je morala da izvodi različite modifikacije na automobilima, a jedna od njih je za rezultat imala prve ikada napravljene električne MINI automobile. Za vreme sekvence velike pljačke koja je klimaks filma, tri MINI automobila se voze kroz metro u Los Anđelesu, iskaču ispred voza i nastavljaju kroz tunele.
Dobar deo filma sniman je u stvarnom losanđeleskom metrou. To je značilo da MINI-ji moraju zaista da se spuste niz stepenice u podzemnu železnicu. Jedina nevolja bilo je to što su lokalne vlasti zahtevale da se u metrou koriste samo vozila bez izduvnih gasova.
Sa takvim zahtevom, režiser Grej je naravno najpre pozvao MINI-jevu „roditeljsku kompaniju“, BMW. „Ne daju nam da snimamo u tunelima sa kolima koja imaju motor s unutrašnjim sagorevanjem. Zato sam rekao: ’Važi, sjajno, uzećemo prosto električne MINI automobile i biće sve u redu.’ Pozvali smo BMW i oni su rekli da nema nikakvih električnih MINI automobila, da oni ne postoje.“
Koordinator za transport Džon Karpenter nije imao drugog izbora nego da projektuje i napravi tri potpuno električna MINI automobila – bila su to jedina električna MINI vozila koja su tada postojala na svetu i koja bi mogla savršeno da glume u podzemnoj železnici Los Anđelesa.
Na kraju, izrađena su dva MINI Coopera na električni pogon i 1 MINI Cooper S (crveni MINI koji vozi Šarliz Teron).
Iako će prvi serijski MINI, MINI Cooper SE, izaći iz serijske proizvodnje više od decenije kasnije, MINI automobili iz filma „The Italian job“ pomogli su da se populariše ova nova verzija klasičnog britanskog malog automobila i stvori nova generacija ljubitelja.
Na američkom tržištu je došlo i do porasta prodaje od 20 procenata posle premijere filma, što je pokazalo svetu i svima onima koji su možda sumnjali u novi MINI da nemaju razloga za brigu. Zvezda je bila rođena.