Međunarodni skup MINI zajednice ove godine je održan u Firneci. Tamo smo imali priliku da upoznamo nekoliko fascinantnih zaljubljenika u MINI automobile i čujemo priče o njihovoj strasti prema ovom kultnom i šarmantnom brendu.

Međunarodni MINI skup (IMM) je godišnje okupljanje entuzijasta MINI automobila iz celog sveta. Služi kao platforma za vlasnike MINI-ja, klubove i fanove da se okupe i proslave svoju strast prema klasičnim MINI modelima i novim MINI automobilima.

Događaj uključuje izložbu MINI automobila, društvene aktivnosti, grupne vožnje, radionice i zabavu. Na taj način se neguje osećaj zajedništva među MINI entuzijastima i omogućava im da se povežu i stvore trajne uspomene.

IMM je prvi put održan 1978. godine u Nemačkoj, a od tada je bio domaćin u brojnim zemljama. Učesnici se ponekad danima voze da bi stigli na skup. Ako ste ljubitelj MINI-ja, svakako bi trebalo da posetite ovaj događaj barem jednom.

Jedan od njih je i Geri. Njegov skromni mali crveni MINI sa oznakom Austin Seven je proizveden 1961. godine i trenutno još uvek ima većinu originalnih delova. Ovaj MINI je Gerijevom posedu već 30 godina, ali njihova priča o velikoj ljubavi počela je gotovo slučajno. Auto mu je dat kao delimična zamena u prodavnici u kojoj je radio Gerijev rođak.

Auto bi verovatno otišao na aukciju, ali se Geri umešao. „Odvezao sam vozilo kući i bilo je jednostavno briljantno. Sve je bilo divno." Oduševile su ga sve sitnice, poput kliznih prozora, po kojima su raniji MINI modeli bili poznati, a njegova naklonost nije jenjavala.

„Jednostavno nisam mogao da ga pustim, te je od tada uvek sa mnom." Pre desetak godina započeo je restauraciju automobila i spremio ga na vreme za međunarodni MINI skup. 

Međutim, Geri ceni novije MINI-je isto koliko i klasične. Posedovao je MINI Clubman iz 2011. godine i MINI Cooper sa 3 i 5 vrata. „Volim brend MINI. Ima nešto posebno kada ih vozite; oni su više od zbira delova. Imaju dušu.“ On je takođe vozio MINI Cooper SE i sasvim je moguće da će voziti nove potpuno električne MINI-je u ne tako dalekoj budućnosti. „Sviđa mi se kako se taj auto vozio. Bio je brz na način koji nikada ranije nisam iskusio." Očekujemo da će do tada Geri i dalje imati mesto u svom srcu i u svojoj garaži za mali Austin Seven.

Ukoliko ste odrasli u Los Anđelesu, postoji mogućnost da niste imali priliku da vidite veliki broj klasičnih MINI vozila. Patriša Esmeralda Estrada definitivno nije. Nakon što se udala za Italijana, posetili su Majami, a njen muž je tada prvi put bio u SAD-u.

Tom prilikom otišli su na izložbu gde su videli klasični zeleni MINI Cooper sa belim prugama. Velika ljubav prema MINI-ju je počela tada i na tom mestu. Nekoliko godina kasnije, 2019. godine, kupili su svoj MINI, slične zelene boje sa belim prugama. Ovaj automobil nije za svakodnevnu vožnju, već za posebne prilike. Vozili su se po celoj Italiji, organizujući čak i obilaske za druge.

Većina ljubitelja automobila se verovatno zaljubila u neki od njih još kada se prvi put igrala sa autićem u dnevnoj sobi. Slična priča prati i Patrika Huana, kada je imao 14 godina, jer je tada počela njegova velika ljubavna priča sa MINI-jem.

Patrik je imao MINI automobilčić na daljinsko upravljanje koji je sa svojom majkom ofarbao u britansko trkačko zeleno, dodajući čak i lep beli krov. Na takmičenjima je koristio mali RC MINI, a kada je napunio dovoljno godina i dobio vozačku dozvolu, postalo mu je jasno koji  bi automobil trebao da bude njegov prvi pravi.

Kada je Patrik sakupio dovoljno novca da postane vlasnik MINI-ja, njegov otac mu je kupio Opel Corsu, misleći da je to bolji automobil za njegovog sina. Kada je naredni put menjao automobil, opet se dogodio sličan scenario – roditelji su mu poklonili VW Golf GTI.

Deceniju nakon toga, njegova žena ponovo pokrenula ljubav prema MINI automobilu, sugerišući da sada može sebi da kupi MINI i da ga niko u tome ne može zaustaviti. Tada je pronašao veoma poseban sportski MINI. Zatim je prešao oko 700km da preuzme auto, a kada ga je dobio, roditeljima je jednostavno poslao fotografiju sa natpisom: „Pogledajte moj novi auto!“ 

Kada pogledate Paskalov automobil, prvo što vam upada u oči nije njegova elegantna boja, odnosno činjenica da je u pitanju mini kombi, već mali tricikl i kofer na vrhu. Dok mali tricikl samo služi kao ukras (iako je stariji od samog automobila), kofer ima specifičnu funkciju.

Ali prvo, hajde da upoznamo vlasnika. Paskal je svoj prvi MINI kupio 1995. godine kada je imao 17 godina i od tada je uvek imao bar jedan model MINI-ja u svom posedu. Ljubav je u osnovi nasledio od svog oca, koji je uvek vozio engleske automobile.

MINI koji je vozio na međunarodnom skupu je bio njegov peti MINI, a reč je o novom MINI kombiju iz 1963. godine (iako je njegov motor iz modela Austin Mini Metro iz 1984. godine). Pored toga, ima neke dodatne zanimljive karakteristike, kao što je izvanredan zvučni sistem na zadnjim sedištima, koji, iako nije autentičan originalu, definitivno podiže faktor zabave u automobilu. I to je verovatno bila dobra stvar, jer da bi stigao na međunarodni MINI skup, morao je da vozi oko 600km od Bazela u Švajcarskoj.

Paskal je 2019. godine, tokom tronedeljnog putovanja u Bristol na još jedan MINI skup, vozio oko 3.900km. Nije loše za penzionera. Pomislili biste da bi tako poseban automobil zahtevao od Paskala da poseti više garaža širom Evrope kako bi ga našao, ali realnost je malo drugačija.

„Našao sam ga na Fejsbuku. Tražio sam nekoliko fotografija od vlasnika, a onda sam otišao da ga proverim i nakon otprilike dve nedelje sam ga uzeo." Svakako, nije bio u savršenom stanju. „Potpuno je pocrneo i bio je izuzetno zarđao. Trebalo nam je šest godina da ga popravimo."

Paskal se pobrinuo da ga vrati u što bolje stanje, tako da bude skoro identičan automobilu koji su ljudi zapravo mogli da kupe 1960-ih, osim ozvučenja i prtljažnika na vrhu - što su bili posebno dodati elementi. „Tu je (prtljažnjik), jer držim ceradu za zaštitu automobila unutra. Auto može da se malo pokvasi unutra kada pada kiša“, kaže on kroz smeh. Uzimajući u obzir izazove sa kišom sa kojima su se suočavali najraniji MINI automobili, ovo je ono što bismo nazvali istinskom posvećenošću autentičnosti.